Алзхеимер-ова болест: Проучавање новог протеина надахњује наду

Posted on
Аутор: Clyde Lopez
Датум Стварања: 21 Август 2021
Ажурирати Датум: 14 Новембар 2024
Anonim
Алзхеимер-ова болест: Проучавање новог протеина надахњује наду - Здравље
Алзхеимер-ова болест: Проучавање новог протеина надахњује наду - Здравље

Садржај

Ново истраживање осветљава потенцијалне стратегије лечења за спречавање губитка памћења код пацијената са Алзхеимеровом болешћу.

Истраживачи са Медицинског факултета Универзитета Јохнс Хопкинс проучавају Епхекин 5, протеин који се у већој количини појављује у мозгу људи оболелих од Алзхеимерове болести. Блокирање овог протеина код мишева спречава развој губитка памћења.

Истраживачи кажу да би ови налази на крају могли унапредити развој лекова који циљају Епхекин 5 и спречити или лечити симптоме Алзхеимерове болести.

Фокусирање на новог кривца за Алцхајмерову болест

Сетх Марголис, др., Истраживач је биолошке хемије и неурознаности на Медицинском факултету Јохнс Хопкинс. Налази његовог тима објављени су на мрежи у Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион дана 27. марта 2017.


Претходно истраживање Алцхајмерове болести показало је да је кључни знак Алцхајмерове болести раст густих плакова на мозгу.

Ново је откриће Марголисовог тима да мождане ћелије производе превише Епхекин5 када су присутне густе наслаге. Ова прекомерна производња ограничава везу између можданих ћелија (синапси) и доприноси губитку меморије.

Доктор Марголис и његов тим спровели су неколико додатних студија и открили да блокирање Епхекин 5 код мишева, чак и оних са можданим плочицама, може спречити или зауставити губитак памћења код тих мишева.

Нада у будућност

Узети заједно, резултати рада Марголисовог тима сугеришу да раст густих плакова и други фактори покрећу производњу превише Ексефрина5, који ограничава везе између можданих ћелија и доприноси Алцхајмеровом разарајућем губитку памћења.

Лек који би могао да заустави производњу егзефрина5 могао би да трансформише Алцхајмерову терапију.


„Епхекин 5 је примамљива фармацеутска мета јер је код иначе здравих одраслих особа врло мало присутно у мозгу“, каже Габриелле Л. Селл, студенткиња постдипломског студија на Медицинском факултету Универзитета Јохнс Хопкинс која сарађује са др Марголисом. „То значи да искључивање [протеина] може имати врло мало нежељених ефеката.“

Посетите лабораторију др Марголис

Дефиниције

Неурони (ниоо-ронс): Неурони су мождане ћелије које међусобно комуницирају преко огромне мреже длакастих наставака названих аксони и дендрити, који шаљу и примају електричне сигнале. Људски мозак садржи око 100 милијарди неурона. Ове ћелије и мреже чувају успомене и контролишу брзину и способност размишљања. Нови докази сугеришу да вежбање и здрава исхрана помажу мозгу да расте нове неуроне и везе у било ком добу.