Како исхемија утиче на различите делове тела

Posted on
Аутор: Marcus Baldwin
Датум Стварања: 20 Јуни 2021
Ажурирати Датум: 12 Може 2024
Anonim
🐟 ОГРУЗКА поплавка, ПОКЛЁВКИ (ПЕРЕЗАЛИТОЕ ! прежнее видео с ОЗВУЧКОЙ) fishing, Установка Глубины
Видео: 🐟 ОГРУЗКА поплавка, ПОКЛЁВКИ (ПЕРЕЗАЛИТОЕ ! прежнее видео с ОЗВУЧКОЙ) fishing, Установка Глубины

Садржај

Исхемија је стање у којем нема довољног протока крви у један од телесних органа, често узрокованог атеросклеротичном плочицом у артерији која снабдева тај орган. Орган подвргнут исхемији назива се исхемијским.

Будући да исхемијски орган не прима сав потребан кисеоник и хранљиве материје, исхемија обично узрокује квар оштећеног органа, а често и симптоме. Ако исхемија постане довољно озбиљна или траје довољно дуго, ћелије погођеног органа могу почети да умиру.Смртност целог или дела исхемијског органа назива се инфарктом.

Уобичајени примери исхемије укључују:

  • Исхемија срца
  • Исхемија мозга
  • Исхемија црева
  • Исхемија удова

Исхемија срца

Исхемију срца, која се назива и исхемија миокарда, најчешће је узрокована атеросклеротичним плаковима у коронарним артеријама, артеријама које снабдевају срчани мишић. Међутим, срчана исхемија може настати и због других стања као што су спазми коронарних артерија, срчани синдром Кс (такође назван коронарна микроваскуларна болест) или урођене аномалије коронарних артерија.


„Типична“ ангина је симптом нелагодности у грудима (или горњем делу тела) узроковане срчаном исхемијом насталом вежбањем или стресом. Симптоми се обично смањују током одмора или опуштања.

„Атипична“ ангина или нестабилна ангина обично се јавља без икакве везе са вежбањем или стресом и често је одлика акутног коронарног синдрома - хитне медицинске помоћи.

Исхемија мозга

Мождано ткиво је метаболички врло активно, а да би могао правилно функционисати, мозак прима 20% крви коју пумпа срце. Даље, за разлику од многих других органа, мозак нема властитих залиха енергије и у потпуности зависи од континуирани проток крви да би радио свој посао. Према томе, мождано ткиво брзо постаје исхемично ако се прекине проток крви и уколико се проток крви брзо не обнови, мозак брзо наступи. Смрт можданог ткива назива се мождани удар.

Понекад се проток крви у делу мозга прекида довољно дуго да произведе симптоме исхемије мозга, али недовољно дуго да произведе стварни мождани удар. Ово стање се назива „привремени исхемијски напад“ (ТИА). ТИА може дуплицирати било коју од многих врста симптома можданог удара, осим што се симптоми повуку у року од неколико сати. ТИА су важни не само зато што су сами по себи алармантни, већ и зато што их често прати пун мождани удар. Стога ТИА увек захтевају хитну медицинску помоћ.


Преглед пролазног исхемијског напада

Исхемија црева

Исхемија црева (такође названа мезентерична исхемија) јавља се са болешћу у крвним судовима који снабдевају цревне органе.

Хронична исхемија црева, која се обично производи атеросклерозом цревних артерија, обично узрокује понављајуће симптоме након оброка, када црева покушавају да изврше свој пробавни рад услед недовољног снабдевања крвљу. Исхемија црева најчешће узрокује бол у стомаку (која се назива цревна ангина) након оброка, посебно масног оброка.

Симптоми интестиналне ангине укључују тупи и грчевити бол у горњем делу стомака, мада могу да зраче у леђа. Интестина ангине обично траје око два до три сата, али се након тога стално враћа након другог оброка.

Акутна цревна исхемија може настати када се емболија (крвни угрушак) усели у цревне артерије. Ови крвни угрушци најчешће потичу из срца као резултат атријалне фибрилације. Ако је емболија довољно тешка, може доћи до инфаркта црева (одумирање дела црева). Инфаркт црева је хитна медицинска помоћ.


Исхемија удова

Исхемија удова може се јавити код болести периферних артерија (ПАД), облика атеросклерозе који утиче на артерије које снабдевају руке или ноге (најчешће ноге).

Најчешћи синдром који се примећује код исхемије екстремитета је повремена клаудикација, врста грчевог бола, која обично погађа једну ногу, а која се јавља поновљиво након фиксне количине ходања. ПАД се често лечи ангиопластиком и стентирањем, мада је често потребна и бајпас операција.