Садржај
Исхемијски мождани удар је врста можданог удара која је резултат недостатка снабдевања мозга крвљу. Ово се разликује од хеморагичног можданог удара који је узрокован крварењем у мозгу. Око 70-80% можданих удара су исхемијски мождани удари, док неки мождани удари имају исхемијске и хеморагијске карактеристике, а други хеморагични.Исхемија се може јавити у било ком делу тела, укључујући и мозак, када је артерија која снабдева део тела крвљу блокирана крвним угрушком или оштећена на начин који прекида проток крви. Крв која тече кроз артерије носи црвене крвне ћелије које доводе кисеоник до оближњих ћелија. Крв која тече кроз артерије такође испоручује воду, хранљиве састојке и минерале до свих ћелија у телу, док истовремено уклања вишак отпадног материјала. Прекид снабдевања крвљу има озбиљне последице јер је свакој ћелији у телу потребан кисеоник, вода, хранљиве материје и минерали да би преживела. Исхемија се може јавити у било ком делу тела, а када се појави у мозгу, то се назива исхемијски мождани удар.
Штета коју је проузроковала исхемија назива се инфарктом
Обично, ако исхемија траје дуже од неколико минута, почињу да се дешавају штетне биолошке промене. Ове биохемијске промене оштећују мозак кроз процес који се назива инфарктом или инфарктом. Инфаркт мозга резултира променама структуре и функције можданих ћелија. Промене настају упалом и ослобађањем токсина који оштећују ћелије, као и испуштањем вишка течности који узрокује отицање и променама у крвним судовима. Временски ток хемијске повреде инфаркта мозга почиње у року од неколико минута након исхемије, погоршава се за неколико сати и наставља да се развија током 24-48 сати. На крају, ако се не обнови проток крви, може доћи до озбиљних трајних оштећења погођеног дела мозга. Стога, тренутно препознавање симптома можданог удара и хитна медицинска помоћ могу спасити животе и спречити озбиљне инвалидности од можданог удара.
Када се регион мозга подвргне инфаркту, људи имају неуролошке симптоме због губитка функције оштећеног дела мозга. Неуролошки симптоми одговарају оштећеном подручју мозга.
Недавна научноистраживачка истраживања омогућила су лекарима да пажљиво посматрају и боље разумеју процес исхемије, што помаже у развоју бољих третмана за неуро заштиту пацијената са можданим ударом. Истраживања у области неуролошке заштите од можданог удара могу на крају довести до начина да се смањи или чак елиминише штета изазвана можданим ударом.
Привремена исхемија
Када се исхемија догоди, а затим брзо преокрене, људи доживе привремени мождани удар, који се често назива мини-мождани удар. Ово се назива пролазним исхемијским нападом или ТИА, јер је исхемија само пролазна и не траје довољно дуго да проузрокује трајну штету. Међутим, ако доживите ТИА, пресудно је препознати да је ово знак упозорења који указује на то да ризикујете од можданог удара и хитно потражити медицинску помоћ.
Фактори ризика
Фактори ризика за исхемијски мождани удар укључују било коју болест која повећава предиспозицију за абнормално стварање крвних угрушака или било коју болест која оштећује унутрашњу облогу артерија у мозгу (церебралне артерије), због чега је већа вероватноћа да се зачепе. Болести срца, висок холестерол, пушење, цереброваскуларне болести, хипертензија, слабо контролисани дијабетес и поремећаји згрушавања крви су сви фактори ризика за исхемијски мождани удар.
Лечење
Хитно лечење исхемијског можданог удара укључује пажљиво праћење и управљање крвним притиском и шећером у крви и могуће давање јаких средстава за разређивање крви. Дуготрајно лечење исхемијског можданог удара укључује одржавање оптималног крвног притиска, управљање срчаним болестима, контролу шећера у крви, снижавање холестерола и евентуално узимање средстава за разређивање крви како би се спречио развој штетних крвних угрушака. Одређене навике, попут прехране, вежбања и пушења, могу имати огроман утицај на вероватноћу исхемијског можданог удара.