Садржај
Једна од примарних препрека лечењу или развоју ефикасне вакцине за ХИВ је велика генетска разноликост самог вируса. Док су вируси који користе дволанчану ДНК за репликацију релативно стабилни, ретровируси попут ХИВ-а се враћају уназад у свом репликационом циклусу (користећи једноструку РНК) и далеко су мање стабилни. Као резултат, ХИВ је врло склон мутацији, заправо, милион пута чешће од ћелија које користе ДНК.Како се генетска разноликост вируса шири и различити вирусни подтипови преносе од особе до особе, мешани генетски материјал може створити нове хибридне ХИВ-ове. Иако већина ових хибрида умире, малобројни преживели често показују већи отпор ХИВ терапији и, у неким случајевима, брже напредовање болести.
Варијабилност ХИВ-а, према томе, ствара нешто као „покретну мету“ за истраживаче, са новим рекомбинантним (комбинованим генетским) сојевима који су у стању да се одупру или потпуно избегну неутрализујуће агенсе. Неки, попут соја А3 / 02 који су шведски истраживачи идентификовали 2013. године, способни су да исцрпе имунолошку одбрану особе много агресивније него раније познати сојеви.
Шта су ХИВ-1 и ХИВ-2?
Постоје две врсте ХИВ-а: ХИВ-1 и ХИВ-2. ХИВ-1 се сматра доминантним типом, који представља велику већину инфекција широм света, док је ХИВ-2 далеко ређи и првенствено концентрисан у западним и централноафричким регионима. Иако оба ова типа ХИВ-а могу довести до АИДС-а, ХИВ-2 је много тежи за пренос и далеко мање вирулентан од ХИВ-1.
Унутар сваког од ових типова ХИВ-а налази се низ група, подтипова („огртача“) и подтипова. Несумњиво ће бити откривени и други подтипови и рекомбинантни сојеви како се глобално ширење ХИВ-а наставља.
Групе и подтипови ХИВ-1
ХИВ-1 је подељен у четири групе: Група М (што значи "главни"); Група О (што значи „одступање“, или даље од места где се виде друге групе); и Група Н (што значи "не-М" и "не-О"); и Група П (што значи „на чекању“). Четири различите групе су класификоване према четири различита вируса имунодефицијенције код мајмуна (СИВ) за које се знало да се преносе са мајмуна или шимпанзе на човека.
ХИВ-1 група М.
ХИВ-1 група М је прва идентификована група која данас представља око 90% случајева ХИВ-а широм света и може се наћи практично у сваком делу планете. Унутар ове групе налази се 10 подтипова, који се могу стратификовати, између осталог, географском дистрибуцијом и утицајем на различите ризичне групе.
- Подтип А: виђен у западној Африци и погађа првенствено хетеросексуалце и кориснике дрога којима се ињектира.
- Подтип Б: претежни подтип у Европи, Америци, Јапану, Тајланду и Аустралији, који представља готово све инфекције у Северној Америци и око 80% свих у Европи. Инфекције се јављају више међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима (МСМ) и ИКД него код хетеросексуалаца.
- Подтип Ц: описан је као најраспрострањенији ХИВ подтип који представља 48% свих инфекција широм света, првенствено хетеросексуалних и првенствено у субсахарској Африци, Индији и деловима Кине.
- Подтип Д: изолат углавном у источној и централној Африци.
- Подтип Е: подтип који се види само у рекомбинантном облику са подтипом А.
- Подтип Ф: међу мањим процентом инфекција забележених у Централној Африци, Јужној Америци и Европи.
- Подтип Г: међу мањим процентом инфекција забележених у деловима Африке и Европе.
- Подтип Х: међу мањим процентом инфекција забележених у Централној Африци.
- Подтип Ј: примећено у северној, централној и западној Африци и на Карибима
- Подтип К: ограничено на Демократску Републику Конго (ДРЦ) и Камерун.
ХИВ-1 група О.
ХИВ-1 група О откривена је 1990. године и представља само 1% инфекција широм света. Ова ХИВ група је изолована у Камеруну и суседним афричким земљама.
ХИВ-1 група Н.
ХИВ-1 група Н откривена је 1998. године и поново је виђена само у Камеруну са мање од 20 случајева документованих до данас.
ХИВ-1 група П.
ХИВ-1 група П је ретка врста ХИВ-а, која је први пут идентификована код жене из Камеруна 2009. године. Може се разликовати од осталих ХИВ група уколико је њено порекло повезано са обликом СИВ који се налази у западним горилама. Иако је класификација „П“ требало да закључи о статусу „на чекању“ (тј. Чека на потврду додатне инфекције), други документовани случај идентификован је 2011. године код Камерунца.
Групе ХИВ-2
Иако су случајеви ХИВ-2 идентификовани негде другде, инфекције се готово искључиво виде у Африци. Тренутно постоји осам ХИВ-2 група, мада су само подтипови А и Б једини који се сматрају епидемијом. Сматра се да је ХИВ-2 прешао врсте из врсте СИВ која утиче на чађаве мангабеје мајмун директно људима.
ХИВ-2 група А углавном се виђа у западној Африци, иако су међународна путовања довела до малог броја документованих случајева у САД-у, Европи, Бразилу и Индији. Супротно томе, ХИВ-2 група Б била је ограничена на делове западне Африке.