Садржај
Привремена глобална амнезија (ТГА) је мистериозни синдром који узрокује релативно кратку немогућност стварања нових успомена. Обично се то дешава код људи средњих или старијих година (најчешће после 60. године). Поремећај се јавља код око 3,4 до 10,4 од 100.000 пацијената годишње, иако ће 6 до 8 процената људи са ТГА доживети додатне епизоде.Људи са ТГА често понављају исто питање, јер се можда не сећају више од неколико минута одједном. Проблем обично траје од једног до 10 сати. Поред немогућности формирања нових сећања (антероградна амнезија), често постоји и одређени степен ретроградне амнезије, што значи немогућност памћења ствари које су се догодиле у прошлости, а досежу од било којих сати до ретких година.
Људи са ТГА још увек могу да изјаве ко су и да се сете како обављају сложене задатке попут вожње или кувања. Иако је амнезија најистакнутија карактеристика, неки пацијенти се жале на главобољу, мучнину, вртоглавицу или друге симптоме током епизоде ТГА.
Понекад пролазну глобалну амнезију могу покренути емоционални догађаји. Промена положаја, велика надморска висина, напорно вежбање или спуштање такође могу убрзати епизоду.
Иако се ТГА понавља само мање од 10 процената времена и не мора нужно указивати на озбиљнији проблем, слични пропусти у меморији могу такође настати услед напада или можданог удара, због чега је важно да се брзо процени.
Узроци
Узрок ТГА је још увек непознат, али симптоми сугеришу дисфункцију у медијалном сљепоочном режњу, делу мозга који садржи хипокампус и пресудан је за стварање нових сећања. Неке студије су показале лезије у овом подручју код оних који пате од ТГА, али ове лезије не изгледају баш попут оних које су обично повезане са можданим ударом, јер често нестају.
Теорије укључују пролазну промену протока крви у ове регије или можда мигренски феномен који укључује споре промене електричне активности. Могуће је да синдром настаје из више узрока.
Иако пролазно смањење протока крви (пролазни исхемијски напад или „ТИА“) у хипокампус може имитирати ТГА, ТГА обично траје дуже од типичног пролазног исхемијског напада. Не постоји јасна веза између фактора ризика од можданог удара и ТГА.
Неке студије сугеришу да су мигрене повезане са ТГА. Иако је најпознатија по томе што изазива главобољу, мигренски феномени заправо могу да изазову широк спектар пролазних неуролошких дефицита услед спорог таласа електричне активности у мозгу. Мигрена може проузроковати МРИ промене виђене у случајевима ТГА, а временски ток напада мигрене и ТГА је сличан. Мигрена, међутим, погађа људе многих старосних група, посебно млађе, док ТГА утиче на људе средње и старије животне доби.
Управљање ТГА
ТГА сама по себи не захтева лечење, јер епизода обично прође у року од 24 сата. Нису ретки случајеви да се неко хоспитализује због ТГА, како би се осигурало да озбиљнији проблем не узрокује симптоме. На пример, иако не постоји специфично лечење, пацијенти могу добити тиамин да би искључили Верницкеову енцефалопатију, врсту губитка памћења због недовољног нивоа витамина тиамина.
Диференцијална дијагноза укључује нападе проистекле из мезијалног сљепоочног режња. Из тог разлога, добијање електроенцефалограма (ЕЕГ) је добра идеја, мада нормалан ЕЕГ не искључује могућност суптилног нападаја предубоко да би га електроде власишта откриле. Ако постоји велика забринутост због напада, може се препоручити продужени ЕЕГ, по могућности онај који обухвата период спавања.
Привремени исхемијски напад или мождани удар могу имитирати ТГА, мада је то неуобичајено без других симптома као што су слабост или утрнулост. МРИ се може користити да би се искључила ова могућност, посебно ако неко има озбиљне васкуларне факторе ризика попут дијабетеса, високог холестерола , висок крвни притисак или пушење.
Психогена амнезија је врста поремећаја конверзије, што значи да се психијатријска жалба манифестује као физички дефицит. За разлику од ТГА, пацијенти са психогеном амнезијом заборављају своје име или друге аутобиографске податке. Друге озбиљне ствари које треба узети у обзир код ТГА укључују низак ниво шећера у крви, употребу или одвикавање од алкохола или дрога, енцефалитис или делиријум, мада се ови случајеви обично јављају са мање специфичном збуњеношћу, а не само губитком меморије.
Прогноза
Чини се да људи са ТГА немају повећан ризик од можданог удара или неке друге озбиљне васкуларне болести. Неке студије сугеришу да суптилни дефицити памћења могу потрајати након епизоде, мада друга нису пронашла такву повезаност.
Нормално је бити забринут због могућности поновног појаве симптома. Такво понављање је неуобичајено, али није немогуће и требало би да подстакне даљу процену за друга могућа објашњења.
- Објави
- Флип
- Емаил
- Текст