Преглед изненадне неочекиване смрти у епилепсији (СУДЕП)

Posted on
Аутор: Judy Howell
Датум Стварања: 25 Јули 2021
Ажурирати Датум: 15 Може 2024
Anonim
Преглед изненадне неочекиване смрти у епилепсији (СУДЕП) - Лек
Преглед изненадне неочекиване смрти у епилепсији (СУДЕП) - Лек

Садржај

Људи са епилепсијом имају мали, али статистички значајан ризик од изненадне смрти која се догоди неочекивано и из нејасних узрока. Овај трагични догађај назива се изненадна, неочекивана смрт у епилепсији или СУДЕП.

Инциденцију СУДЕП-а тешко је квантификовати, али стручњаци су проценили да на њу отпада између 2% и 18% свих смртних случајева код особа са епилепсијом. Сматра се да је овај удео код деце са епилепсијом још већи.

Када се изненадна смрт класификује као СУДЕП?

Нису све изненадне смрти код особа са епилепсијом класификоване као СУДЕП, већ само оне за које се не пронађе коначно објашњење након темељне истраге.

СУДЕП се дефинише као изненадна, неочекивана смрт која није повезана са траумом, утапањем или епилептичким статусом (продужени напад), а накнадна обдукција не показује структурни узрок смрти (као што је срчани удар) и нема доказа о предозирање леком или друга токсична изложеност.

Која је стварна учесталост СУДЕП-а?

Користећи ову дефиницију, процењује се да је учесталост СУДЕП-а 0,58 смртних случајева на 1000 човеко-година код особа са епилепсијом. Другим речима, ако се узме у обзир 2000 људи са епилепсијом, након једне године шансе су да би отприлике један од њих доживео СУДЕП.


Овај просечни процењени ризик можда није тачан за појединца са епилепсијом, јер нису сви људи са епилепсијом подједнако у ризику од СУДЕП-а. Људи који имају генерализоване тонично-клоничне нападе имају око 10 пута већу вероватноћу да доживе СУДЕП од људи са другим облицима епилепсије, а њихов ризик је посебно висок ако су њихови напади лоше контролисани.

Узроци

Није утврђен ниједан узрок СУДЕП-а. Тренутно се верује да СУДЕП може произвести један или више телесних система који могу постати нефункционални када се појаве напади.

Изгледа да неколико срчаних сарадника даје СУДЕП. Забележени су напади који изазивају дубоку и потенцијално опасну брадикардију (успоравање срчане фреквенције). Напади такође могу проузроковати продужење КТ интервала на електрокардиограму, а људи са дугим КТ синдромом (који се често не дијагностикује) могу као резултат имати фаталну вентрикуларну тахикардију. Слично томе, дубоко ослобађање адреналина које се често јавља током напада такође покрећу вентрикуларну тахикардију код неких људи.


Сматра се да и респираторна инсуфицијенција доприноси СУДЕП-у. Напад може проузроковати централно посредовање (односно порекло из мозга) прекид целог дисања током дужих временских периода, што доводи до дубоког пада нивоа кисеоника у крви и дубоко повећање нивоа угљен-диоксида у крви. Поред тога, напади могу произвести ларингоспазам (затварање ларинкса), чинећи дисање немогућим. Напади могу такође произвести неурогени облик плућног едема, због чега се плућа пуне течношћу.

Напади такође могу проузроковати укупну депресију мождане функције која је довољно тешка да проузрокује генерализовани колапс срчаног и респираторног система, у којем и дисање и срчана активност могу потпуно престати.

Укратко, иако је тачно да није идентификован ниједан специфичан, једини „узрок“ СУДЕП-а, сматра се да сви горе наведени фактори доприносе СУДЕП-у. Сасвим је сигурно да код многих људи СУДЕП може бити узрокован једним или више ових механизама.


Важно је напоменути да су сви ови постулирани механизми повезани са активном активношћу напада. Заправо, иако се стручњаци нису сложили око одређеног узрока СУДЕП-а, већина се слаже да ће сами напади вероватно покренути један или више патолошких механизама који на крају узрокују ове изненадне смрти.

Фактори ризика

У светлу ових узрочних механизама, не би требало да чуди да су главни фактор ризика за СУДЕП непотпуно контролисани напади, посебно код људи са генерализованим тоничко-клоничним нападима.

У ствари, људи са епилепсијом који имају више од два генерализована напада годишње имају 15 пута већу вероватноћу да доживе СУДЕП од људи са мање од три напада годишње.

Додатни фактори ризика за СУДЕП укључују генетску предиспозицију за синдром дугог КТ-а, старост млађу од 45 година, алкохолизам и употребу психотропних лекова.

Нарочито код старијих људи са епилепсијом, присуство структурних болести срца (попут претходног срчаног удара или срчане инсуфицијенције) може их учинити склонијим срчаним аритмијама изазваним нападима које могу произвести СУДЕП.

Превенција

Најважнија превентивна мера која се може предузети за спречавање СУДЕП-а је контрола напада у највећој могућој мери. Ако сте на лековима против напада и још увек имате више него врло ретке нападе, треба предузети сваки корак за даљу оптимизацију терапије и потпуно уклањање напада, ако је то могуће.

Ако ваши напади наставе упркос неколико покушаја да се лекови контролишу, треба да размотрите потребу за упутом у центар за негу епилепсије ради свеобухватне процене. Тамо се могу размотрити опције лекова које се не користе често, као и нефармаколошка терапија као што је операција епилепсије, стимулација вагусног нерва или кетогена дијета.

Треба учинити сваки покушај да се елиминишу генерализовани тонично-клонички напади, не само да би се помогло у спречавању СУДЕП-а, већ и да би се спречили други начини смрти који се могу јавити код особа са епилепсијом, укључујући утапање и смрт од несрећа.

Будући да се мноштво смртних случајева од СУДЕП-а догоди током спавања и не зна се за њих, неки стручњаци препоручују ноћно праћење људима са несавршено контролисаним генерализованим нападима. Ако се напад открије ноћу, могу се предузети кораци (на пример), да се жртва стимулише да дише након што се напад заврши, а тиме и да се спречи застој дисања.

Ноћно надгледање може укључивати спавање вољене особе у истој соби и вршење повремених контрола или употребу технологије надгледања за откривање напада, буке или смањеног дисања. Најмање једна студија закључила је да ноћно праћење може смањити ризик од СУДЕП-а код људи са непотпуно контролисаном епилепсијом.

Код људи са епилепсијом, ЕКГ треба периодично прегледати како би се утврдили знаци продужења КТ интервала. Ако се КТ интервал продужи, можда ће бити потребно извршити прилагођавање лекова. Ако се ризик од аритмија изазваних синдромом дугог КТ чини довољно високим, можда ће бити потребно предузети друге превентивне мере, укључујући бета блокаторе или имплантабилни дефибрилатор.

И на крају, важно је да свако са поремећајем напада узима своје лекове против напада точно онако како је прописано и избегава вишак алкохола и психотропних лекова.

Реч од врло доброг

Ако имате епилепсију, важно је да предузмете кораке који могу помоћи у спречавању СУДЕП-а. Иако је СУДЕП неуобичајен, током живота кумулативни ризик може постати значајан.

Најважнији корак је уклањање напада, ако је то уопште могуће. Ако ви и ваш лекар нисте потпуно успешни у овом погледу, размислите о одласку у свеобухватни центар за епилепсију да видите шта још може да се уради. Сасвим је могуће да се напади могу елиминисати неком комбинацијом лекова, хирургије и дијете. Постизање овог исхода не само да ће смањити ризик од СУДЕП-а, већ ће смањити и ризик од повреда и других узрока смрти повезаних са нападима.