Садржај
Пре рутинског прегледа дароване крви, људи који су примали крв и крвне производе били су изложени великом ризику од стицања ХИВ-а. У ствари, од најранијег дела кризе АИДС-а 1980-их и 1990-их, ризик од преноса крви на крв сматрао се тако високим да би хемофилике сврстали међу високе нивое ризика (ситуација која је скренута пажњи света са високо публиковани случајеви Рицки Раи-а, Риан-а Вхите-а и Елизабетх Гласер).Разумевање хемофилије
Хемофилија је генетски поремећај крварења који карактеришу фактори згрушавања нижи од нормалних који циркулишу у крви. Са овим абнормално ниским нивоима фактора згрушавања, згрушавање крви се продужава, што пацијента доводи у ризик од абнормалних крварења.
Људима који живе са хемофилијом често је потребна хоспитализација због крварења у зглобове као што су лактови и колена или абнормалног крварења након трауме или прекида коже. Будући да је хемофилија генетски повезана са генима који одређују пол, хемофилија готово искључиво погађа мушкарце.
Хемофилија и ХИВ
Пре 1992. године није било расположивог алата за скрининг који би гарантовао да донирани производи крви нису ХИВ. Нажалост, људи који живе са хемофилијом захтевају редовне трансфузије фактора згрушавања како би одржали нормалан систем згрушавања крви.
Према томе, сматрано је да су они пацијенти са хемофилијом који су пре 1992. године примали непроверени и непрегледани фактор згрушавања, под екстремним ризиком од заразе ХИВ-ом управо због крвних производа који су им спасавали животе.
Додатак већ високом ризику био је начин на који су прикупљене залихе крви, произвољно мешајући давања крви од различитих давалаца, заснивајући се једноставно на крвној групи, што значи да су чак и оне негативне донације контаминиране крвљу зараженом ХИВ-ом.
Прича о Рицки Раи-у
Рицки Раи и његова два брата били су хемофиличари и примали су редовне трансфузије крвних производа како би одржали свој систем згрушавања. На несрећу, сва тројица су се заразила ХИВ-ом од производа за које се веровало да су заражени ХИВ-ом. Нису били сами.
Према америчком Министарству здравља и социјалних услуга, преко 10.000 људи са хемофилијом заразило се ХИВ-ом трансфузијом крви током првих 10 година епидемије.
Оно што је ствар погоршало је то што је касније откривено да су агенције игнорисале упозорења да се ХИВ брзо шири кроз популацију хемофилије и нису учиниле ништа да би се претходно извршили скрининг давалаца.
Прича о Рицки Раи-у је трагична. Након дијагнозе ХИВ-а, Рикија и његову браћу избацили су из школе у страху да ће ХИВ проширити другим ученицима. На крају су били принуђени да се сакрију након што су им кућу спалили непознати нападачи.
Ова неправда била је толико нечувена да је Конгрес 1998. године усвојио Закон о фонду за помоћ хемофилији Рицки Раи-а, плаћајући накнаду оним пацијентима са хемофилијом који су заражени ХИВ-ом од 1. јула 1982. до 31. децембра 1987.
Ризик од ХИВ-а данас
Данас постоје опсежни алати за скрининг који спречавају улазак крви заражене ХИВ-ом у снабдевање крвљу.
Крајем 1990-их, након појаве универзалних скрининга крви и ткива, као и увођења тестова на ХИВ нове генерације, процењени ризик од заразе ХИВ-ом од трансфузије крви био је отприлике један од 600 000 случајева. До 2003. године тај ризик је био око 1 на 1,8 милиона.
Од 1999. до 2003. године, само тројица Американаца од процењених 2,5 милиона приматеља крви потврдили су да су стекли ХИВ трансфузијом крви након лажно негативног скрининга на ХИВ.
Упркос овим статистикама, америчка Управа за храну и лекове увела је строгу забрану давања крви високо ризичних група, односно хомосексуалаца и бисексуалних мушкараца. Чак и након ублажавања забране хомосексуалне крви 22. децембра 2015. године, хомосексуалци и бисексуалци могу донирати само ако нису имали секс у претходних 12 месеци, а такав целибат потврђује се потписивањем попуњеног упитника.